ĆELIJA
Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcionisanja svakog živog organizma.
Ćelije su različite veličine. Obično su sitne i mogu se videti samo pomoću mikroskopa, mada ima i onih koje se vide golim okom. Takve su neke mišićne i nervne ćelije. Veličina ćelija se izražava u mikrometrima.
Oblik ćelija takođe je različit. One su loptaste, pločaste, zvezdaste, vretenaste, ali mogu da menjaju oblik. Oblik i veličina ćelija zavisi od uloge koju imaju u organizmu i mesta na kome se u telu nalaze.
Osnovna građa svih ćelija je ista ma oliko one bile različite po veličini i obliku. Svaka ćelija se sastoji od ćelijse membrane, citoplazme s organelama i jedra. Svi delovi ćelije su međusobno povezani i funkcionišu samo kao celina.
Ćelisaka membrana obavija i ograničava i ćeliju, daje joj oblik i štiti je o različitih uticaja. Ona omogućava stalnu razmenu materija između ćelije i njene okoline. Takođe, ona određuje koji će molekul ulaziti u ćeliju, a koji iz nje izlaziti. To je moguće jer je ćelijsa membrana seliktivno proustljiva. Ćelijska membrana, kao i sve ostale membrane u ćeliji, ima složenu grđu. Na osnovu proučavanja u biohemiji, danas se zna da osnovnu strukturu membrane čine dva sloja molekula složenih masti u koje su uronjeni molekuli belančevina. Te belančevine omogućavaju da ćelijska membrana funkcioniše na poseban način, odnosno da aktivno prenosi različite molekule u ćeliju i iz ćelije. Za funkcionisanje ćelijske membrane značajno je i to što je njena spoljašnja strana pozitivno, a unutrašnja negativno naelektrisana.
Citoplazma je tečni deo ćelije.Čini je voda u kojoj su rastvorene soli, belančevine, masti i ugljeni hidrati. Ona ispunjava prostor između ćelijske membrane i jedra.
Ćelijske organele su delovi ćelije koji iaju sopstvenu membranu i određenu funkciju. Nalaze se u citoplazmi raspoređene između ćelijske membrane i jedra i međusono su povezane. U njima se odvijaju biohemijski procesi tokom kojih se izgrađuju ili razgrađuju različiti molekuli, a enerija se vezuje ili oslobađa.Ovi procesi predstavljaju ćelijski metabolizam. Za odvijanj metamoličkih procesa neophodno je prisustvo enzima. To su biološki katalizatori. Po hemijskoj strukturi enzima su belančevine i sentetizuju se u samim ćelijama. Ćelijske organele su: endoplazmatična mreža, ribozomi, mitohondrije, lizozomi, Goldžjev aparat, centriole.
U mitohondrijama se odvija proces ćelijskog disanja. Endoplazmatična mreža uvećava površinu ćelije, a za nju se vezuju ribozomi kada se u njima odvija sinteza belančevina. Lizozomi sadrže enzime za razlaganje krupnih molekula i istrošenih delova ćelija. Goldžijev aparat ili Goldžijev kompleks ima ulogu u sekretornim aktivnostima ćelije, dok centriole omogućavaju obrazovanje deobnog vretena u teku ćelijse deobe.
Jedro je ćelijska organela koja ima osnovnu ulogu u razmnožavanju. Obično je loptastog oblika i uglavnom zauzima središnji položaj u ćeliji. Oivičeno je jedrovim omotačem koji ima posebnu građu. Na njemu se nalaze pore. Unutrašnjost jedra ispunjena je jedrovom plazmom u koju je uronjen nasldni materijal - hromatin. U toku deobe ćelije od hromatina nastaju hromozomi. U jedru se takođe nalazi jedarce.
Hromozomi su organele jedra. Izgrađeni su od molekla dezoksiribonukleinske kiseline koja se skraćeno označava kao DNK. Ovaj molekul sadrže genetičku poruku na osnovu koje organizmi sintetiziju belančevine u svojim ćelijama i na osnovu toga dobijaju određene osobine u uslovima spoljašnje sredine u kojoj se razvijaju i žive. Delovi hromozomi, odnosno delovi DNK su geni koji pretstavljaju osnovne jedinice nasleđivanje i promenjivosti osobina kod organizma. Broj hromozoma je karakterističan i stalan za svaku vrstu organizma i u telesnim ćelijama iznosi 2n. Polne ćelije sadrže polovinu ovog broja, odnosno u njima se nalazi n broj hromozoma. Kod čoveka 2n hromozoma iznosi 46, a n je 23